Volim te...

Jedna stara,stara pesma...

Ako me ikada potrazis

nemoj me traziti po livadama,

              jer ja nisam cvet koji cveta u jesen,

ja sam cvet koji je za tebe davno

            vec procvetao.

                                                Ako me ikada potrazis...

                                                        Nemoj me traziti po lugovima,

                                                       jer ja sam lasta,leti dodjem,

                                             pa opet odem...

                       Za tebe jedino mogu biti kukavica,

            koja zalosno,po ko zna koji put,

ponavlja svoju pesmu.

Zahladni tako,jednom

dune onaj dobro poznati

pokloni se i pocne...

Dodje sa prvim snegom,

kao onim proslogodisnjim 

i za sobom dovuce gomilu secanja.

Jedno sljapkanje po snegu

Pa ja i drugarica

i tisina...

Kako tanjug javlja, 

ova zima ce biti bolja.

Jer pored ostalih,sad u svom zivotu

imam i

Tebe. 

U oku zastane jedna biserna kap

I u trenutku sam ja kriva

Za to sto je 

Jesen

Sto je sve ostalo samo secanje,

jedan datum koji je mogao biti sudbinski

A ostao je

Prespavan.

I,

sve se svede u bisernu kap.

I klizne...

Iskrivi onaj moj-najlepsi osmeh na svetu,

iscrta put po mojim rumenim obrazima

i zatrese usne...

Sta sve moze jedna mala kap!

I bez oznake silver,925 ostane

ona u koju previse stane.

Pa kane,

i izgubi se u moru prethodnih...

Kada bih crtala svoje srce,

volela bih da ono izgleda ovako;

samo ovako i nikako drugacije.

Rekla bih da je u obliku tvog lika

Da je obojeno tvojim osmesima

Da kuca u ritmu tvog imena...

Uz koju mi se ti odevnu kombinaciju slazes,

pitali bi me.

Znas vec-na to pitanje umem samo da zacutim.

Uz lepo,ruzno,srecno i tuzno.

Uz jednog tebe,drugog tebe i Tebe.

Onog tebe kog ne poznajem i onog koji me pozove kad place...

Cisto da mi ne dozvoli da ga zaboravim.